Parastos stradalima na Miljevačkom platou

Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране.
У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена.
Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу.
По завршетку војничке акције хрватски војници започели су крвави пир. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тијела бацају у Крашку јаму.
По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано смеће да би се сакрили трагови злочина.
По обављеном «послу» многим заробљеницима судили су на лицу мјеста, а пресуде су биле вјешање о војничи појас или метак у потиљак и све су то снимали видео камером, да би у Шибенику приказивано као својеврсан хорор филм.
Послије два мјесеца, тачније 18. августа 1992. године извршена је ексхумација посмртних остатака убијених територијалаца.
На посмртним остацима су били видљиви трагови монструозности у овом злочину, што је отежавало идентификације.
У то вријеме без примјене савремених метода, 12 тијела остало је неидентификовано и сахрањено у заједничку гробницу на книнском гробљу.
Њихове породица и послије 25 година у болу ишчекују дан да своје најмилије сахране у породично гробље са именом и презименом.