Dvadeset pet godina od zločina za koji nema adekvatne kazne.
Operacija Medački džep (poznata kao i Krvavi septembar u Lici), bio treći napad snaga Republike Hrvatske na snage Republike Srpske Krajine, od kada je područje RSK stavljeno pod zaštitu UNPROFOR-a.
Hrvatska vojska je 9. septembra 1993. godine oko šest časova ujutro iznenada napala srpska podvelebitska sela "Medačkog džepa", koja su se 18 meseci nalazila pod zaštitom UN.
Udruženje porodica Suza organizovalo je pomen žrtvama hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja" 1995. Parastos je služen na Dan Sećanja 05.08.2018.godine u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.Posle parastosa položeni su venci i ruže na spomenik u Tašmajdanskom parku.
Obeleženo je 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade.
Pomenu je prisustvovao veliki broj porodica, udruženja, komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić,predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta i mnogobrojni građani.
Četvrtog avgusta u četiri časa poslije ponoći, američke vazduhoplovne snage su bombardovale dva radara snaga krajiških Srba samo nekoliko sati prije početka operacije hrvatske vojske „Oluja“. Ovaj čin je još više demoralisao Srbe. U samoj operaciji je učestvovalo preko 138.500 hrvatskih vojnika. Iako su zvanično poricale umiješanost u „Oluji“, američke snage su aktivno podržavale ovu operaciju etničkog čišćenja. Američka oprema je korišćena za ometanje srpskih komunikacija tako da je komandni sektor bio potpuno odsječen. Akcija je počela napadom na tzv.
Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране.
У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена.
Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу.
ОПЕРАЦИЈА “БЉЕСАК“
Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге
Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине.
У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага Уједињених нација.
За само 36 сати протјерано је око 15.000 Срба, двјесто осамдесет троје их је убијено или нестало, међу којима је 57 жена и деветоро дјеце.
Prvi put su predstavnici udruženja „Suza“ pozvani u zvaničnu delegaciju predsednika Republike Srbije, koja je bila u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj, (12-13.02.2018.godine). Predsednica Udruženja, Dragana Đukić, prisustvovala je sastanku čija su tema bile nestale osobe i prava manjina. Predstavljajući udruženje, Đukićeva je istakla podatke o nestalima koji se nalaze u bazi udruženja, pozivajući nadležne Komisije da sve nesuglasice rešavaju na biletarnom nivou kako ne bi dodatno povređivali porodice svojim prekidom saradnje.
Парастос жртвама Хрватске војске на подручју Равних Котара и Малог Алана служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Припадници Хрватске војске су 22. jануара 1993. године убили 348 војника и цивила српске националности међу којима је било 35 жена и троје деце млађе од 12 година.
У току ове агресије страдала су три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби из поменутих села су побијени, прогнани, оскрнављени или порушени, међу којима су и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком.
