Београд, 24. април 2025. – Центар за развој демократског друштва „Еурополис“ и Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ су дана 23. априла 2025. године у Кући краља Петра I Карађорђевића свечано отворили изложбу „Сећања у слици“ и промовисали четврту књигу из едиције „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Ове активности су део пројекта „Нови приступи меморијализацији“, који се спроводи у оквиру регионалне иницијативе „Подршка ЕУ изградњи поверења на Западном Балкану“.
Током догађаја представљено је 30 ликовних радова и 15 прича објављених у књизи, посвећених очувању сећања на Србе страдале током рата у Хрватској од 1991. до 1995. године. У програму су учествовали представници републичких и локалних институција, међународних организација, као и чланови пројектног тима и представници породица несталих и страдалих Срба током рата у Хрватској.
Отварајући догађај, Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Републике Србије, указала је да књига која се представља, као и претходне три, говори у име оних који то више не могу. Нагласила је да је најважније што се кроз ове радове чују сведочења и истина. Она се посебно захвалила породицама које су поделиле своја сећања.
„Ваша храброст и достојанство је оно што нас обавезује. Хвала вам што чувате сећања, хвала вам што истрајавате. Хвала вам што нас својим примером подсећате шта значи људскост“, поручила је Станисављевић.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, истакао је су да сећања која су породице поделиле кроз приче и слике снажан извор подршке у процесу трагања за несталима и ишчекивању да се он разреши. Он је подсетио да су трагедије кроз које су прошле ове породице нешто што не смемо да заборавимо, јер су оне највеће жртве и живе са највећом неизвесношћу. „Наша обавеза да је да будемо уз њих и најмање што можемо да урадимо је да ова сећања негујемо и да ширимо ову причу о снази породица“, апеловао је Одаловић.
Говорећи о даљим корацима, навео је да постоји намера да се изложба представи и међународној јавности. У том смислу, планира се да на јесен буде организовано представљање у Женеви, како би се о овим темама чуло и ван граница Србије.
Драгана Драгељевић обратила се у име Градске општине Савски венац и Куће краља Петра, истичући да је ово здање, посвећено очувању сећања на краља Петра, погодан и достојанствен простор за организовање оваквих изложби. Она је подсетила да је ово друга изложба Удружења „Суза“ која се одржава у том простору и нагласила да ће Кућа краља Петра и у будућности остати отворена за овакве догађаје и активности.
Гојко Пантовић, руководилац пројекта „Подршка ЕУ изградњи поверења на Западном Балкану“ испред канцеларије Програма уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, навео је да је ово једна од 12 инцијатива цивилног друштва и удружења жртава у Србији, којима је током 2024. године Европска унија обезбедила бесповратна средства у укупном износу од 578.000 евра како би пружиле подршку жртвама ратова 90-тих и њиховим породицама, и промовисале дијалог и мир у региону.
„Меморијализација прошлости кроз уметничке радионице, изложбе или збирке прича су активности које смо препознали као значајне за оснаживање породица жртава да истрају у потрази за правдом и истином. Неопходно је да породице добију информације о судбини њихових најмилијих и сачувају сећања на њих, како бисмо могли да градимо мирну и сигурну будућност за све“, истакао је Пантовић.
Осим ових активности, како је додао Пантовић, УНДП је кроз пројекат на нивоу региона Западног Балкана подржао укупно 41 иницијативу са 2.200.000 евра, а наставиће да ради на јачању правосудних органа и сарадње у региону како би жртве и њихове породице добиле бољу институционалну подршку.
Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, указао је на то да приказане слике не говоре само о несталима, већ и о нама – о томе како бирамо да памтимо, сведочимо и како градимо друштво које не окреће главу. Говорећи о изложби, додао је да, посматрајући ове радове, заправо гледамо „у очи сећања“ и видимо „бол преточену у боју“.
Како је истакао, ова изложба није само уметнички већ чин отпора забораву. „Она је глас свих оних који су нестали, али нису нестали из наших мисли и наших срца“, поручио је.
Миладиновић је изразио захвалност породицама које су поделиле своју бол: „Ваша снага је наш подстицај. Ваша истрајност је наша обавеза.“
Истакао је и да свака нестала особа заслужује да буде пронађена, поручивши: „Док год трагамо, док год се сећамо, док год говоримо њихове приче – нестали нису заборављени.“
Огњен Гогић, из Центра за развој демократског друштва „Еурополис“, обратио се окупљенима у име пројектног тима. Гогић је истао да да су ликовна и литерарна дела која су представљена на догађају више од уметности. То су, како је рекао, трагичне животне приче. Према његовим речима, сви радови говоре о тренуцима живота особа које више нису међу нама, а чији животи су прекинути ратом. У оквиру пројекта „Нови приступи меморијализацији“, настало је 30 ликовних и 30 литерарних радова, који су обједињени у две књиге.
Ти радови су, како је навео, настали на основу сведочења чланова породица несталих и погинулих током уметничких радионица уз пуну психолошку подршку.
„Ови радови нису само уметност, већ дубоко личне приче и успомене. Они су сведочанства и чувари сећања на оне којих више нема“, истакао је Гогић.
Најавио је и да ће током маја бити објављене видео приче настале у оквиру пројекта, у којима чланови породица говоре о животу својих ближњих који су нестали и погинули током рата.
Др Стефан Радојковић, историчар и рецензент књиге, посебно је нагласио улогу жена у процесу очувања сећања и борби за утврђивање судбине несталих. Истакао је колики значај имају жене унутар породица Срба из Хрватске које су изгубиле блиске особе — било да су мајке, супруге, сестре, унуке или рођаке.
Оквиром свог излагања посебно је издвојио приче Баке Драгиње и Баке Марије, кроз које се, како је навео, јасно види да су жене биле стуб породице и да су успеле да подигну своје породице упркос великом губитку током претходног рата.
Кључна реч коју је током свог излагања издвојио Радојковић била је отпор, али не само отпор забораву. „Начин да ви осмислите свој живот, да спречите да будете дехуманизовани, да га живите на најбољи могући начин достојан човека у ванредним и тешким околностима, то је такође отпор“, појаснио је Радојковић.
Говорећи о записима насталим у оквиру пројекта, Радојковић истакао је да сви они представљају облик отпора забораву, али и одбијања да се страдали сведу на бројке или статистику. Како је указао, ови радови нам дају прилику да се упознамо са њиховим светом и животом који се не може свести само на моменат њиховог страдања.
У оквиру програма прочитани су одломци из нове књиге, док су посетиоци имали прилику да чују и кратке посвете које прате радове приказане на изложби „Сећања у слици“.
Изложба и публикација представљају нови модел меморијализације заснован на личним исповестима и емоцијама који у први план стављају људске судбине и сећања.
Изложба ће бити отворена за посетиоце у Кући краља Петра I Карађорђевића у Београду до 30. априла 2025. године.