У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен помен за 87 Срба убијених у хрватској војној акцији “Медачки џеп” 1993. године – једном од највећих злочина почињених у рату у Хрватској.
Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”, присуствовале су породице жртава и представници избјегличких и других удружења која окупљају Србе из Хрватске и региона, те баштине сјећање на српске жртве. Након помена положени су вијенци и цвијеће код споменика Србима убијеним у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије. Предсједник Удружења “Суза” Драгана Ђукић истакла је да породице жртава 33 године од злочина у селима Дивосело, Читлук и Почитељ, почињеног у нападу хрватских снага који је почео на данашњи дан 1993. године, још чекају правду, а девет породица тражи своје најмилије јер се и даље воде као нестали. “Правду чекамо, а на истину изгледа и да немамо право. Након три деценије се поново осећамо као да смо у деведесетим, можда чак и горе. Несхватљиво је да девет породица још чека посмртне остатке својих најмилијих и за њих та хрватска акција `Џеп 93`, како јој је кодни назив, и даље траје”, рекла је Ђукићева Срни. Она је указала на чињеницу да се о злочину у Медачком џепу све зна јер постоји обиље доказа о акцији и монструозним злодјелима која су почињена, јер је међу жртвама 17 жена, укључујући и три које су живе запаљене у својим домовима. Ђукићева је нагласила да је и командант Унпрофора Жан Кот након хрватске акције обишао терен и изјавио да у подвелебитским селима нема знакова живота – ни људи, ни животиња. “Све је познато и Хашком трибуналу и целом свету. Међутим, имамо нечињење, неадекаветне пресуде и непризнавање злочина са хрватске стране. Оно што је и данас несхватљиво јесте како ми да верујемо да ће правда бити задовољена у другим примерима где нема оволико доказа да је злочин почињен кад на оваком јасном примеру имамо нечињење”, рекла је Ђукићева. Она је оцијенила да је све што се десило 1993. године, а што се дешава и данас, поражавјуће и болно, поготово што су Хрвати постигли циљ да акцијом коју су спровели по систему “спржене земље” систематски униште и протјерају српски живаљ, тако да данас у подвелебитским селима живи свега 12 људи који су отишли да умру у својим кућама. “Тај протерани народ је углавном у трећим земљама без наде у повратак. Најжалосније је што нема право на истину и да каже шта му се десило јер постоји бојазан да оном ко то уради буде забрањено да дође у своју кућу и прислужи свећу на гробу”, рекла је Ђукићева. Пуне 33 године навришиле су се данас од напада хрватске војске на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ код Госпића у којима је убијено 87 Срба, међу којима 35 цивила и припадника мјесне страже, као и 17 жена. У хрватској акцији “Медачки џеп” није било рањеника. У Документационо-информационом ценру “Веритас” истичу да резултати прегледа тијела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру – недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних. За злочине у нападу хрватских снага на Дивосело, Читлук и Почитељ осуђени су само хрватски генерал Мирко Норац на шест година затвора за неспречавање убиства четири цивила и мучење једног заробљеника и непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић, који су добили казне од три до пет година затвора. За смрт најмање три жене које су изгорјеле у својим кућама, што је неоспорно утврђено у судским поступцима, није одговарао нико, као ни за друга хрватска злодјела почињена у Медачком џепу.
Извор: Срна
фото: Драгана Бокун