Gojko Davidović

Bolest sprečila Jovanku da sazna sudbinu sina
Dana 4. januara ove godine oprostili smo se od još jedne majke, Jovanke Davidović, koja je jedna od mnogih u nizu krajiških majki koje smrt sprečila da sazna istinu o sudbini svoga sina.
Jovanka Davidović rođena je 8. avgusta 1952. godine, kao četvrto dete u porodici. Udala se 29. novembra 1967. godine za Slobodana Davidovića, koji je rođen 15. maja 1945. godine. U tom braku su stekli sina Gojka i ćerku Zoricu. U skladnom braku punom ljubavi, poštovanja, razumevanja živeli su 33 godine.
Živeli su u Donjem Miholjcu sve do 1993. godine, kada su bili prinuđeni da napuste svoj dom. Nadajući se da dolazi bolje vreme za njih i decu, da je sve loše ostalo iza njih, morali su da isprate sina u rat. Sa velikim strahom isčekivali su svaki njegov poziv. Nažalost, 1. avgusta 1995. godine im se poslednji put javio i od tada mu se gubi svaki trag.
Porodica se baca u traganje za njim u nadi da je živ. Za Jovanku je bila najteža 2000. godina kada je izgubila i muža, a o sinu i dalje nema traga. Međutim, kao majka nikada nije gubila nadu i dalje je tragala za svojim sinom. Svoj život podređuje kao da će svakoga dana doći, nadu nikada nije gubila. Bila je uključena u sve akcije Udruženja porodica poginulih i nestalih“Suza“, nikada nije prihvatila da njenog sina nema. Tako se nakupilo 19 tužnih godina traganja, nadanja...
Avgusta 2011. godine saznaje da boluje od kobne bolesti, počinje teška borba, strahovi da će je smrt sprečiti da sazna istinu o sinu. Nažalost, strahovi su se obistinili 31. decembra 2013. godine kada je njeno srce i stalo. Gojko se u bazi podataka Udruzenja i dalje vodi kao nestalo lice.